„Верујем да жене могу да мењају Србију, само је питање како. Треба да покажемо имамо ли храбрости, воље и енергије, као што су их имале једна Софија Јовановић и Милунка Савић или прва жена архитекта Јелисавета Начић, наша прва лекарка Драга Љочић или Милева Ајнштајн. Не бих данас стајала овде да не верујем да жене имају и снаге и воље и енергије да иду напред“, изјавила је потпредседница Владе проф. др Зорана Михајловић.
Она је, отварајући конференцију „Утицајне жене – могу ли жене да мењају Србију“, испричала присутнима данашњи разговор са својим саветником и саветницом на ову тему.
„Он ми је рекао да су жене увек мењале Србију и да не види разлог да то не чине и данас, не разумејући зашто за жене нема простора и зашто мисле да нису равноправне, и том приликом ме подсетио на речи Доситеја Обрадовића из 1784. године да нема напретка друштва уколико се жене не образују. Ипак, заборавио је да је било потребно још 30 година након тога да жене у Србији престану да спаљују на ломачи“, рекла је Михајловићева.
С друге стране, Михајловићева се сложила са ставом своје саветнице да су жене и даље дискриминисане у свакој области живота – политичкој, економској, друштвеној.
„Рекла ми је да када је мушкарац успешан воле га и жене и мушкарци, а кад је жена успешна не воле је ни жене ни мушкарци. Природно је да мушкарац буде успешан, а успешна жена се посматра као аномалија у друштву. То хоћемо да мењамо, јер жене нису аномалије у друштву“, додала је Михајловићева.
Она је подсетила да је држава направила одређене кораке у борби за бољи положај жена, истакавши као приоритет усвајање закона о родној равноправности.
„У питању је кровни закон који се тиче сваке области живота. Добили смо сагласност како цивилног сектора, тако и позитивна мишљења свих институција осим Министарства рада. Очекујем да и ово министарство подржи нацрт закона и да он у што скоријем периоду буде усвојен“, рекла је Михајловићева.
Она је додала да Србија данас има жене на челу Народне банке Србије, парламента, као и пет министарки, али да борба с појавом тзв. стакленог плафона и даље траје.
„Надам се да се никада више нећемо повлачити, већ да сви заједно мењамо Србију. Од нас зависи колико ћемо успети да заштитимо људска права девојчица, девојака и жена, да будемо јединствене, подржавамо једна другу и направимо простор за друге жене, девојчице и девојке које тек долазе“, додала је она.