Zorana Mihajlovic

Зашто родна равноправност у Србији?

Ако говоримо о послу – од укупног броја предузетника, жене чине само једну трећину. У односу на 56 одсто запослених мушкараца, жена које имају посао је 13 одсто мање. Зашто, када чине 51,6 одсто становника? Јесу ли мање способне или образоване? 

У 2016. години више од 30 жена је страдало у породичном и партнерском насиљу. У последњих десет година избројали смо 327 жена жртава насиља. Ја не желим да бројимо страдале жене, желим да казнимо насилнике и жене заштитимо.

На руководећим позицијама дупло више је мушкараца. Жена готово да нема тамо где се доносе одлуке. Опет питам, зашто, када жене чине више од половине становништва?

Када жена оде на разговор за посао неретко је питају да ли је удата, има ли породицу и када планира да рађа. Мушкарцима се питања из личног живота не постављају.

Када говоримо о женама на селу, важно је да знамо да 60 одсто њих нема право на пензију, док 3 од 4 жене на селу раде као неплаћени помажући чланови и у ситуцији где су у само 12 одсто власнице имовине, не могу да узму кредите и покрену сопствени бизнис.

У медијима жене су тек у једној од четири вести субјект и најчешће приказане сензационалистички, а готово никада професионално.

Ето, зашто се ја бавим родном равноправношћу. Желим да Србија буде друштво у ком ће сваки њен грађанин и грађанка имати једнаке шансе за рад и живот. 

Због тога је Одлуком Владе Србије 30. октобра 2014. године  основано Координационо тело за родну равноправност на чијем сам челу.

Чињеница да смо једина европска земља која на челу институције за родну равноправност има потпредседницу Владе говори у прилог томе да је унапређење родне равноправности и побољшан положај жена један од приоритета Владе Србије.

Србија је у последње две године поставила родну равноправност међу приоритетне области структурних реформи и јавних политика.

Координационо тело за родну равноправност, којим председавам, у протеклих годину дана урадило је много на унапређењу родне равноправности у Србији. Побољшање положаја жена и њихово учешће у политичком, економском и друштвеном животу земље један је од наших приоритета.

Као Владино Координационо тело припремили смо Нацрт закона о родној равноправности, један од најважнијих стратешких докумената за даљи рад у овој области.

У претходном периоду усвојили смо Националну стратегију за родну равноправност (2016-2020) и Акциони план за њено спровођење. Четири су стуба у процесу унапређења родне равноправности које смо имплементирали у Националну стратегију и акциони план: учешће жена у политичком животу и процесима одлучивања, побољшање економског положаја жена и женског предузетништва, сузбијање родно заснованог насиља и унапређен положај вишеструко дискриминисаних и рањивих група жена (Ромкиње, жене са инвалидитетом, самохране мајке, жене на селу и др.)

Координационо тело подржало је процес унапређења буџетског система и дало препоруке за увођење родно одговорног буџетирања. Уз подршку UN Women, наш циљ је да до 2020. године све буџетске институције, државне и локалне, уведу родну компоненту у своје буџете.

Од 2016. године Србија је једина земља ван Европске уније која је увела Индекс родне равноправности, на шта сам посебно поносна. У питању је веома важан статистички иснтрумент који ће нам помоћи у креирању политике родне равноправности.

Координационо тело је носилац пројекта „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама“. У сарадњи са националним партнерима и УН агенцијама радићемо на пружању подршке жртвама насиља, радићемо са починиоцима насиља и, пре свега, на превенцији насиља кроз рад са младима, дечацима и девојчицама. Нулта толеранција на родно засновано насиље је наш циљ.

Родна равноправност мора постати принцип по коме се креирају јавне политике, као и стил живота сваког појединца и појединке.

Родна равноправност није питање једног закона или стратегије, родна равноправност је универзална вредност и одговорност за њено унапређење је на свима нама – државним институцијама, локалним самоуправама, организацијама цивилног друштва, међународним организацијама, медијима, грађанкама и грађанима Србије.