“Подаци показују да жене немају исте услове нити исту брзину напредовања у послу и то је феномен “стакленог плафона” са којим се суочавамо. Један од поразавајућих података које нам је истраживање показало је да се само четири одсто жена налази на позицији директорки и председница и чланица надзорних одбора. Немојте ми рећи да нема више способних и квалитетних жена у Србији за те позиције. Морамо да радимо више на промени размишљања”, изјавила је потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић.
Она је на представљају истраживања о факторима који доприносе ефекту “стакленог плафона” за жене у бизнису у Народној скупштини истакла да постоје проблеми када жене желе истим темпом да се укључе и напредују у политичком, економском и друштвеном животу земље.
“Држава је донела законодавни оквир и јасно прокламовала да је родна равноправност један од наших приоритета, али да у реалном животу морамо више да указујемо на проблеме и да их заједно решавамо и да дођемо до онога што сви желимо, а то су једнаки услови и за мушкарце и за жене у процесу укључивања у све сфере живота”, рекла је она.
Милана Рикановић, шефица канцеларије UN Women у Србији, рекла је да су родне неравноправности присутне у готово свим аспектима наших живота, од друштвеног до економског.
“Недавно објављени индекс родне равноправности показао нам је напредак у одређеним областима, али је истовремено проценио да нам је до пуне родне равноправности потребно чак 59 година. Истраживање које ће данас бити представљено је изузетно важно јер нам мапирањем постојећих проблема и пракси даје смернице и помаже да ту визију родно равноправног друштва реализујемо у што краћем року”, изјавила је она.
“У мултинационалној компанији у којој радим много се пажње придаје родној равноправности, а глобалне праксе се без изузетка спуштају и на локални ниво. Зато код нас данас чак половину руководећих позиција заузимају жене, што је велики успех имајући у виду да ми у Србији имамо и фабрику, која се традиционално сматра мушким пољем рада”, рекла је Тамара Миловановић, потпредседница за финансије компаније „Филип Морис интернационал“ за источну Европу, додајући да је велика ствар што у Србији постоје примери попут овог, који се могу узети као образац за обликовање пословног окружења једнаког за све.
Владимир Маринковић, народни посланик и један од оснивача Конгреса српско-америчког пријатељства (КСАП), рекао је да је реч о важној конференцији јер се бави унапређењем права жена и амбијента да што квалитетније и равноправније напредују.
“Хвала Координационом телу и потпредседници Владе на подршци оваквом скупу, јер имамо континуитет у тако важној области. Наставићемо да правимо партнерство између државе, приватног сектора и НВО, како бисмо унапредили права и положај жена у Србији”, истакао је он.
Скуп на којем су представљени резултати поменутог истраживања организовали су Координационо тело за родну равноправност, Народна скупштина и КСАП, уз подршку компаније „Филип Морис“.