Потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић, представила је данас, на 62. заседању Комисије Уједињених нација за статус жена у Њујорку резултате које је Србија постигла у области родне равноправности и поручила да су жене равноправни чланови друштва и огромни неискоришћени потенцијал и да је задатак сваког друштва да ствара једнаке шансе за жене и мушкарце.
„Пут ка остварењу родне равноправности није лаган. Када су Ворена Бафета питали за тајну успеха, између осталог рекао је да му је било лакше да успе јер је „против себе“ имао само половину популације – мушкарце. Зашто? Јер жена није било у бизнису, а и данас их нема довољно да буду „претња“. Данас одавде шаљемо поруку да жене не само да нису претња, већ су равноправни чланови сваког друштва и огроман неискоришћени потенцијал. На свима нама је да за добробит човечанства допринесемо стварању друштва у којем ће сваки његов грађанин и грађанка имати једнаке шансе за рад и живот“, поручила је потпредседница Владе у обраћању.
Михајловићева је представила резултате које је Србија остварила у области родне равноправности у последње четири године, кад се последњи пут обраћала на истом месту. “Основали смo Kooрдинационо тело за родну равноправност, на нивоу потпредседнице Владе, донели Националну стратегију за родну равноправност (2016-2020) и Акциони план за њено спровођење, усвојили смо Закон о спречавању насиља у породици, припремили смо Нацрт новог закона о родној равноправности који ће Србију сврстати у ред модерних, развијених земаља, и као једина земља ван Европске уније израдили смо Индекс родне равноправности и данас се поредимо са чланицама ЕУ”, рекла је Михајловићева.
Потпредседница Владе додала је да је посебно поносна на увођење родно одговорног буџетирањa, по којем су и УН препознале Србију. “И буџет за 2017. и 2018. годину је родно одговоран. И због тога је Србија изабрана као пример добре праксе - што је препознато и у УН тренинг центру, на светском нивоу, и због чега ће наша земља представљати студију случаја од које ће сви у свету учити”, рекла је Михајловићева. Она је додала да је Србија препознала да је увођење родне равноправности у све политике и планове приоритет и кључ за унапређење родне равноправности, и додала да у 2018. креће реализација ИПА програма вредног два милиона евра.
“Као заговорница регионалне сарадње и повезивања, иницирала сам оснивање регионалне канцеларије за родну равноправност за земље западног Балкана. Јер наши проблеми су слични, а уједињени можемо учинити много“, нагласила је она. Како је навела, у 2018. план је да се усвоји Закон о родној равноправности, да се настави рад на економском оснаживању жена и подршци женском предузетништву, како кроз ИПА фондове, тако и кроз подршку укључивању жена у ланце добављача и подизање свести о томе зашто је важно оснажити жене, да је то за добробит целог друштва.
Она је истакла да ће у 2018. у Србији посебна пажња бити посвећена женама на селу, што је уједно и главна тема овогодишњег заседања. “Жене са села спадају у вишеструко дискриминисану и рањиву групу. Најбројније су када треба да раде, а када треба да буду власнице имовине онда их има најмање. Више од 50 одсто радно способних жена из руралних подручја је формално незапослено, а 60 одсто нема право на пензију. Само је 12 одсто жена власница имовине, па не могу да узму кредите нити да започну свој бизнис, док је само 17 одсто пољопривредних газдинстава регистровано на жене”, рекла је Михајловићева.
Она је рекла да квалитет живота жена на селу представља кључ руралног развоја и развоја пољопривреде. "Наш задатак је да обезбедимо балансирано улагање у рурални развој, а то није само пољопривреда, већ да подстичемо повећање власништва над имовином од стране жена, да побољшавамо социјалне услуге, да кроз родно одговорно буџетирање обезбедимо бољи положај мање заступљеног пола, а то су у руралном развоју жене”, рекла је Михајловићева.
Као позитиван пример у Србији, она је навела пројекат „Упослимо 1.000 жена у руралним подручјима“, који је покренула као потпредседница Владе. “Свим својим пословним партнерима поклањам рукотворине које израђују жене са села. На тај начин не само да чувамо културно наслеђе, већ помажемо да рад жена на селу буде вреднован и плаћен“, навела је Михајловићева.