Представница Координациног тела за родну равноправност, Љиљана Лончар, учествовала је данас на четрнаестом састанку Комисије за родну равноправност Савета Европе. Највећи део рада Комисије био је посвећен питањима и проблемима у системском увођењу родне перспективе у јавне политике земаља чланица, промоцији Истанбулске конвенције и изазовима у њеној примени, сексизму, сексуалном узнемиравању и насиљу према женама у европским парламентима, и усаглашавању текста Препоруке за спречавање и борбу против сексизма Савета Европе.
„У Србији се вец десет година бавимо постепеним увођењем родно одговорног буџетирања и сагледавамо ефекте алокација буџетских средстава на животе жена и мушкараца, девојчица и дечака,“ истакла је Лончар, представљајући српско искуство државама чланицама.
Саветница за родну равноправност потпредседнице Владе рекла је да је дугогодишња пракса родно одговорног буџетирања у Србији препозната као пример добре праксе и изучава се у оквиру тренинга о родно одговорном буџетирању у систему Уједињених нација, пре свега зато што је држава овом питању приступила на системски начин, изменама Закона о буџетском систему.
„На тај начин држава је законски обавезала све буџетске кориснике да до 2020. године уродне своје буџете. У томе им је од самог почетка пружала политичку подршку потпредседница Владе која председава Координационим телом за родну равноправност. Без овакве истинске посвећености са самог врха одлучивања, није могуће на одржив начин унапређивати родну равноправност,“ нагаласила је Лончар.
Чланови и чланице Комисије за родну равноправност су током тродневног интензивног рада усагласили текст Препоруке за спречавање и борбу против сексизма Савета Европе која би ускоро требало да се усвоји.
Велику пажњу присутних привукло је и спроведено истразивање о сексизму, сексуалном узнемиравању и насиљу према женама у парламентима чланица Савета Европе, којим су обухваћене 123 учеснице из 45 држава чланица Савета Европе, а које је представљено на састанку. Истраживање је показало да су сексизам, сексуално узнемиравање и насиље према женама врло присутни у парламентима европских земаља.
На састанку је закључено да овом неприхватљивом праксом, имајући у виду њену природу и распрострањеност, у наредном периоду морају се озбиљно бавити државе чланице у циљу предузимања одговарајућих мера и активности како би сузбиле и адекватно одговориле на очигледно присутан проблем насиља према женама и на највишим позицијама моћи.