„Упркос чињеници да жене у Србији чине 60 одсто дипломираних студената и да их међу докторима наука има 57 одсто, само трећина жена налази се на руководећим и утицајним позицијама, што нам указује на то да патријархални обрасци понашања и традиционалне родне улоге и даље утичу на могућност жена да напредују и достигну високоплаћене позиције и места на којима се доносе одлуке“, изјавила је данас проф. др Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и председница Kоординационог тела за родну равноправност.
Михајловићева је, поводом Међународног дана жена и девојчица у науци, рекла да иако жене у већем броју завршавају основне и докторске студије, нема их довољно у такозваним СТЕМ наукама, пре свега технологији и инжењерству.
„Радна места у будућности биће све више вођена иновацијама и технологијом и ако не премостимо разлике у овим областима, родни јаз ће бити све већ. Моја порука девојчицама и младим женама је да се образују, да не одустају од својих снова и да не подлежу увреженим родним стереотипима, већ да се воде својим знањем и способностима. Нема разлога да не буде више жена на местима на којима се доносе одлуке и у пословима будућности. Нека нам свима подстрек буду младе научнице попут Јелене Владић, Данице Павловић и Ане Томас Петровић, добитница признања у областима фармацеутског инжењерства, биофизике и медицине, што је посебно значајно у години када се свет бори са пандемијом коронавируса и последицама ове кризе“, рекла је она.
Потпредседница Владе рекла је и да је Србија међу лидерима када је реч о броју жена у науци, да је скоро сваки други истраживач жена, што Србију ставља на четврто место у Европи.
„С друге стране, истраживања показују да научнице у просеку објављују мање радова од својих мушких колега, да су мање плаћене и да не напредују у каријери онолико колико би желеле. Успостављање равнотеже између професионалног и приватног живота изазов је са којим се суочавају и жене у науци. То се нарочито показало у 2020. години током глобалне пандемије, када су жене преузеле огроман терет на себе, где су уз редован посао биле још више оптерећене неплаћеним кућним пословима, као и бригом о деци и старијима. То је утицало и на време које су могле да проведу бавећи се науком и истраживањем“, рекла је она.