„Запрепастила ме изјава Зоране Михајловић!“ „Стиди се Зорана!“, „Врана врани очи не вади!“... једна за једном ређају се увреде.
Поштено говорећи, није да нисам навикла на медијску агресију усмерену ка мени. И није да нисам очекивала најразличитије реакције када сам пре неколико дана осудила сваки вид насиља над женама, али и упозорила потпредседницу опозиционе странке Маринику Тепић да још увек неразјашњени случај насиља над женама и девојчицама у Јагодини није ствар која треба да се политизује. Зато што прикупљање било каквих политичких поена на теми насиља над женама урушава улогу жртава о којима, искрено верујем, сви заједно морамо да водимо рачуна.
Свако насиље над женама мора да се решава у оквиру институција. Подсетићу, не тако давно имали смо случај једног другог насиља над женама које се сада процесуура на начин на какав треба и који је довео до подизања оптужнице против насилника. Само такав поступак државе, само такво деловање система, даје сигурност жртвама да ће сачувати слободу и да ће право и правда бити спроведени. Зато и захтевам да надлежни у полицији и тужилаштву што пре непристрасно испитају оптужбе потпредседнице опозиционе странке Маринике Тепић на рачун Драгана Марковића.
Али, уместо истинске бриге о жртвама, ми данас имамо политичку аферу. Имамо политичарење о томе ко ће да иде у затвор и да ли ће ова Влада да падне за нешто што се дешавало, како је “кључни сведок” навео, у време када су на власти били садашњи другови госпође Тепић. Уместо бриге о жртвама јавност је принуђена да се опредељује према томе да ли им је више симпатична госпођа Тепић или Палма.
А жртве? А жене које можда заиста трпе насиље у Јагодини, ко мисли о њима? Јако бих волела да грешим, али тешко ми је замислим да ће у оваквој атмосфери, у којој сте или за госпођу Маринику или за господина Палму, било која жена која је претрпела насиље у Јагодини скупити храброст и пријавити насиље. Кажем, највише на свету бих волела да грешим.
Оваквим политичарењем, генерализацијом виктимизован је и читав један град. Да ли се неко запита како је данас мајкама чије ћерке раде у било којој фирми или општини у Јагодини? Шта све њима пада на памет кад слушају ово, а дете им касни с посла? Или шта им пролази кроз главу када им деца кажу да морају да остану и после радног времена јер морају још нешто да заврше? Не, или сте за Маринику или за Палму.
И није проблем што нападају мене. Проблем је што је један део јавности протумачио да сам стала на страну насилника. Е, то је линија коју не дозвољавам никоме да пређе.
Могла сам да и ја да ћутим, како што ћуте многи који гледају ову политичку трагедију - од оних којима је то посао, па до свих других. А могла сам да изађем и кажем оно што говорим све време – пријавите насиље, институције су закон и место где се и овакви случајеви решавају. Увек ћу изабрати да не ћутим!
Не желим да убеђујем никога да сам увек била на страни жена. Нећу да подсећам на све апеле женама и читавом друштву да пријаве насилнике, да не окрећемо главу пред насиљем. Не желим ни да објашавањам шта је све урадило Координационо тело за родну равноправност које водим - да смо припремило нови закон о родној равноправности који ће помоћи да жене у Србји буду још равноправније, да се залажем за родно сензитиван језик јер ако може да постоји куварица и спремачица, онда мора списатељица и адвокатица. Да смо помагали сигурне куће, економско оснаживање жена као важан фактор у борби против насиља… И све је то довело до тога да су данас свима „пуна уста“ родне равноправности, али појединима само декларативно. Зато, не дозвољавам ником да баци љагу на све што смо урадили.
Моја изјава није имала циљ да одбрани Палму, већ да одбрани жене и апел да се има обзира према њима и њиховој деци! Моја изјава је била да је потпуно погрешан начин на који госпођа Тепић покреће случај жртава насиља над женама и девојчима у Јагодини. Да је више бринула о жртвама, госпођа Тепић би са својим сведоком прво отишла код тужиоца, испричала све, понудила доказе, покренула поступак, а онда, ако мисли да је то исправно водила таблоидну кампању против Драгана Марковића.
Политизацијом ове теме жене које трпе насиље остају у сенци, а то није циљ никога ко се искрено залаже за друштво без насиља, које саосећа са жртвама и у којем се сви слажемо да ниједна девојчица и жена не сме да трпи насиље.
проф. др Зорана Михајловић