Чак 76 одсто девојака у Обреновцу, Врању, Новом Пазару, Кикинди и Јагодини сматра да је жена потпуно остварена само ако постане мајка, односно да жена једино вреди ако је испунила ту функцију.
Осим што је присутан јак норматив према којем је главна улога жене да буде мајка, 95 одсто њих залаже се за "жртвујући модел родитељства", по којем мајка треба да се жртвује за своју децу. Истовремено, једнак проценат девојака сматра да жена не треба да трпи све да би сачувала брак, а то је у супротности са претходном тврдњом, али није у супротности са праксом која говори да девојке у највећем броју случајева не би пријавиле насиље које трпе нити напустиле партнера који је насилан.
Налази из истраживања говоре да је породица и даље примарно окружење у којем се учи о "родним улогама" и у којем се оне практикују, али и да постоји потенцијал (у испитиваном узрасту) да се "разумевање" тих улога промени, те да се патријархални породични обрасци превазиђу.
НВО "Атина" ово је истраживање представила на Међународни дан солидарности, у Удружењу новинара Србије, а истраживала је корелацију родних стереотипа и родно заснованог насиља, све то у оквиру пројекта "Са девојкама и за девојке - Подршка локалним канцеларијама за младе у подизању свести у области родне равноправности", и уз подршку УНФПА - Популационог фонда Уједињених нација.
Ове активности спроводе се у оквиру заједничког пројекта "Интегрисани одговор на насиље над зенама и девојчицама у Србији II", који реализују УНИЦЕФ, UN Women, УНФПА и УНДП, у партнерству са Владом Републике Србије, на челу са Координационим телом за родну равноправност, а уз подршку Шведске владе.
Истраживање је спроведено у пет градова у Србији, а подаци су прикупљени кроз упитнике које су попуњавале девојке завршних разреда средњих стручних школа и гимназија (18 и 19 година). Главни циљ истаживања био је да се стекне увид у искуства младих девојака, као и у њихове ставове према родним улогама и родно заснованом насиљу.
Показало се да кључни проблеми с којима се девојке суочавају у локалним заједницама проистичу из друштвених норми, због чега оне своје исходиште налазе у стереотипном виђењу родних улога.
Многе од испитаних девојака истичу да су неки њихови ставови, активности или понашања били оспораваниу само зато што су девојке, наводе и праксу осуђивања средине због њихових "родно нетипичних" ставова, али и да су оспораване јер "не могу да због својих физичких и когнитивних карактеристика, на пример, играју шах или возе ауто само због тога што су жене".
Значајно је запажање и да већина испитаница не зна да ли би у свету било мање проблема да има више жена у политици, што се уклапа са открићем да мали проценат њих има прилику да о политици разговара у школама, или да о томе разговара са својим пријатељицама, а нарочито да разговара о женама у политици. Охрабрујући је налаз да велики број девојака жели да о овоме учи више.
Девојке сматрају да равноправност жена и мушкараца треба да буде један од највиших циљева у нашем друштву (с том се тврдњом слаже чак 92 одсто девојака), те да је за родну равноправност и унапређење положаја жена од кључног значаја образовање, креирање и извођење родно осетљивог школског програма. У том смислу 69 одсто девојака навело је да у школама уопште не разговарају о познатим женама, а као своје узоре наводиле су Десанку Максимовић, Надежду Петровић, Милунку Савић, али и да нису упознате са женама у другим областима науци, политици…
Истраживање које је представљено на овој конференцији, део је ширих напора за унапређење положаја девојака и омладинске политике, те јачања локалних Канцеларија за младе, које НВО "Атина" предузима кроз поменути пројекат, али и у свом ширем и дугогодишњем раду на унапређењу родне равноправности и стварању једнаких шанси за све.
(Танјуг)