Од како је пре пет година формиран, Тим за помоћ женама жртвама насиља нишког Дома здравља, ентузијазам његових чланова и успех у раду помогли су жртвама породичног насиља али и упутили многе здравствене установе широм Србије ка Нишу. Овај тим чине изабрани лекар, психолог, социјални радник и гинеколог, а његовим радом координише др Луција Христов Митић, специјалисткиња опште медицине.
,,Свака вест о жени која настрада од насиља у породици разумљиво проузрокује шок јавности и преиспитивање одговорности свих друштвених актера за препознавање ризика и благовремену заштиту жртава”, истиче др Луција Христов Митић.
„Са друге стране, ми смо скоро могли да чујемо причу жене која је цео живот провела у браку свакодневно трпећи од свог мужа све облике насиља, од психолошког и економског, до физичког, не налазећи другог излаза осим трпљења до његове смрти, упркос чињеници да су чланови шире породице и локалне заједнице били сасвим свесни насиља којем је изложена деценијама. Ми се трудимо да женама које трпе насиље увек будемо потенцијални излаз из ситуације у којој се налазе, да жртви оставимо отворена врата, независно од тога да ли је смогла снаге да се отвори приликом своје прве посете лекару, да она зна да ће бити саслушана и трећи и пети пут кад дође”, каже др Луција Христов Митић.
Колегиница колегама :
- Жртва родно заснованог насиља аутоматски по препознавању симптома насиља добија статус ургентног случаја, баш као што би то у другим околностима био случај са, на пример, инфарктом или другим ургентним стањем.
- Ако процените да је жена угрожена, одмах позовите полицију да преузме случај.
- Жену не треба малтретирати или је чак излагати секундарној виктимизацији: уредна, ажурна евиденција дозвољава процену ризика без додатног оптерећивања жртве.
- Ризик од насиља се може и треба проценити пре разговора са жртвом, која можда не жели да разговара са полицијом: „Причала сам са лекаром, то је моје право!“.
- Мале грешке жртву могу само да „затворе“, да је отерају од помоћи.
- Особа која ово ради у вашој здравственој установи, не руководилац, него координатор - мора да буде сензибилисана према феномену насиља, иначе нема шансе да своје колеге уведе у тему и одговорности.
- Судијама објаснити да на суђења не зову лекаре јер они нису сведоци насиља ни вештаци, они су само забележили медицинску слику у моменту прегледа.
- Када нам на предавања дође професорска судске медицине, покаже нам слике претучених жена, и обавезно спомене члан 194 Закона који нас обавезује да пријавимо насиље. Ако сазнамо а не пријавимо стављамо се на страну злостављача, па сносимо и одговарајуће санкције као и он.
- Одговорност је на првом месту, не заборавите да ми радимо под лупом, под будним оком што пацијената, што инспекција, али и поред тога што смо јако оптерећени, ипак мирно спавамо.
- Јасно је да нам треба и више лекара, више обука и едукација, више и апарата да бисмо смањили оптерећење по лекару. Више времена по пацијенту значи да поред тога што лечи, лекар више може и да спречи.
План и прецизна процедура:
Прва ствар коју је било неопходно учинити одмах по формирању тима јесте успостављање јасне и свеобухватне процедуре, својеврсног алгоритма за реаговање сваког члана тима када год да се сусретне са пацијенткињом са симптомима претрпљеног насиља. Било је неопходно да подигнемо свест наших лекара али и унапредимо њихову едукацију о теми која по много чему одскаче од уобичајених захтева струке – истиче координаторка Тима за помоћ женама жртвама насиља нишког дома здравља.
Цео наш тим је обучен и обавезан да попуни протокол кад уоче пацијенткињу која је жртва насиља. Ми чинимо и више од законског минимума, који не захтева и пријаве лаких телесних повреда, што нашим радом и процедурама ипак обухватамо. Шта више, протокол о међусекторској сарадњи на нивоу Града Ниша нас обавезује да пријављујемо чак и случајеве у којима идентификујемо психолошко насиље.
Када се жена јави лекару, прво се санирају акутне повреде, али ако постоје ожиљци, модрице које су старије - то мора да се забележи, јер ако има и старих модрица, то може бити индикација насиља претрпљеног и пре десетак дана.
Образац, односно матрицу истоветну оној коју прописује Министарство здравља, ми попуњавамо и достављамо полицији на даље поступање. Веома је важно, и неопходно као предуслов за рад свих актера укључених у борбу против насиља над женама, водити детаљну и ажурну евиденцију. Наше пријаве, односно протокол се никоме не даје, већ се чувају код наше главне сестре. Ми смо то сматрали веома важним јер ако нас сутра позову из тужилаштва, знамо да сваки образац стоји у картону пацијента.
Независно од тога, цео наш тим је обучен и обавезан да попуни протокол кад уоче пацијенткињу која је жртва насиља: и специјалиста у ургентном центру, и хирург, и офтамолог, сви – суботом, недељом, сваки од дежурних лекара.
Сваке године евидентирамо и пријавимо полицији нешто више од 30-ак случајева насиља над женама – нашим пацијенткињама из готово 40 различитих амбуланти и централног Дома здравља.
Јаснија слика
У жељи да још боље истражимо ставове који би нам помогли да боље обављамо наш део посла, још 2014. године смо спровели и истраживање учесталости и ставова пацијената према родно-заснованом насиљу. У анонимној анкети, која је по нашим сазнањима први такав покушај истраживања у Нишу и нишком округу, укупно 238 жена дало нам је бољу слику о распрострањености родно-заснованог насиља, њиховим ставовима и информисаности о могућностима за помоћ у случају насиља.
Наш рад се не ограничава на простор унутар здравствених установа. Истражујући безбедност на нивоу целог града, у сарадњи са нашом канцеларијом за родну равноправност реализовали смо и анкету о местима у Нишу која жене сматрају небезбедним и открили низ територијалних ризика: тврдјава нема светла, Вождова улица нема семафора упркос две основне и две средње школе, Чаирски парк има превисоко растиње, итд. Сва ова места су мапирана, сликана а затим и санирана на адекватан начин: осветљена, уређена, уведена саобраћајна сигнализација, тако да можемо рећи да тимски рад не престаје унутар једне институције.
Дом здравља у Нишу од 2012. године континуирано ради на едукцији запослених. Заштитник грађана прогласио га је 2014. године за најбољи у Србији у погледу примене протокола о поступању у случајевима породичног насиља.
Управо континуирана едукација од велике је важности за јачање капацитета здравственог сектора.
„Одговор здравственог сектора на родно засновано насиље, Водич за здравствене раднике“ је приручник намењен професионалцима у здравству, настао с циљем да им пружи неопходна знања и вештине захваљујући којима могу да препознају жену која је претрпела насиље, да јој пруже одговарајућу медицинску заштиту, адекватно документују насиље и његове последице односно да процене животну угроженост жене која је претрпела насиље и упуте је на институције спремне да јој пруже даљу помоћ и подршку. Овај приручник, здравственим радницима даје веома јасне и практичне одговоре на велики број питања која себи често постављају, а тичу се пре свега њихове улоге у поступању и бризи о женама које су преживеле родно засновано насиље. Министарство здравља, УНФПА канцеларијау Србији и Центар за промоцију здравља жена сарађивали су на изради овог приручника али у организацији основних и напредних тренинга здравственог сектора на којима је управо овај водич био један од корисних извора информација. Наиме, 140 здравствених радника/радница и сарадника/ца до сада је прошло тренинге тренера о родно заснованом насиљу, и то из установа и завода за јавно здравље Златиборског, Нишавског, Борског, Шумадијског, Топличког и Београдског округа.
Само од почетка 2018. године:
- Тренинг тимови из Ниша, Зајечара и Крагујевца организовали су едукације које је прошло између 450 – 500 учесника и учесница.
- Две установе акредитовале су своје обуке у Здравственом савету Србије.
- ДЗ Сопот организовао је чак три обуке од почетка 2018.
- 5 здравствених установа које нису имале функционалне тимове, формирале су нове или реактивирале постојеће тимове
- Акредитовани тренинг Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” прошло је 70 учесника и учесница у склопу секције социјалне медицине Српског лекарског друштва и за представнике завода за јавно здравље.
Текст је настао у оквиру пројекта Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији II који спроводе агенције Уједињених нација (UNDP,UNICEF, UN Women, UNFPA) у партнерству са Координационим телом за родну равноправност, као главним националним имплементационим партнером, Министарством правде, Министарством унутрашњих послова, Министарством здравља, Министарством омладине и спорта, Министарством за рад, запошљавање, борачкa и социјална питања, Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Покрајинским секретаријатом за социјалну политику, демографију и равноправност полова. Пројекат подржава Влада Шведске.