Девојчице млађе од 18 година су део популације пред којом је будућност. Улагање у њихово здравље, безбедност и образовање омогућава им да остваре своје снове и испуне своје потенцијале. Да изграде своје животе.
Саветница потпредседнице Владе Србије за родну равноправност Бранка Драшковић указала је да пет одсто ромских девојчица роде дете пре 15. године живота, док 38 одсто девојчица пре 18. године.
Она је на скупу поводом Међународног дана девојчица нагласила да ромска заједница и друштво у целини морају да препознају тај проблем, да се девојчице и дечаци оснаже, да се ради на њиховој едукацији и већем укључивању у образовни систем.
А ипак, док обележавамо Међународни дан девојчица, огромном броју њих широм света, и у Србији, ускраћена су људска права. Удаја пре 18. године представља озбиљно кршење људских права и утиче на право девојчица и жена на здравље, образовање, једнакост и право на живот без насиља.
Прихваћени културни, религијски и друштвени обичаји базирани на стереотипима везаним за пол и улогу жене у друштву, удружени са сиромаштвом, неадекватним одговором институција и неефикасним спровођењем постојећих закона, јесу неки од главних фактора који утичу на распрострањеност дечијих бракова. Дечији бракови присутнији су у руралним крајевима и најсиромашнијим заједницама, и често се схватају као начин да се обезбеди већа економска сигурност оним девојчицама које немају сопствене приходе.
УНИЦЕФ-ово Истраживање вишеструких показатеља жена и деце из 2014. године јасно је показало да су ромске девојчице у Србији у доста неповољнијем положају у односу на девојчице из опште популације када су у питању дечији бракови:
- Близу 60% девојчица из ромских насеља удаје се пре навршене 18. године, док је у општој популацији тај проценат 7%.
- 1 од 5 девојчица и жена из ромских насеља ступила је у брак пре навршене 15. године.
- Број девојчица из ромских насеља које се удају пре навршене 18. године је у константном порасту – од 46% 2005. године, 54% 2010. године, до близу 60% 2014. године.
Осим што погађају девојчице, дечији бракови остављају озбиљне последице на друштво у целини, што се манифестује кроз смањену зараду и продуктивност, повећањих издвајања за здравствену заштиту услед лошег здравственог стања мајке и детета, као и повећаних социјалних давања због међугенерацијског циклуса сиромаштва.
Координационо тело за родну равноправност Владе Републике Србије и УНИЦЕФ позивају државне и цивилне организације, породице, заједнице и партнере из приватног сектора да направе важне кораке ка томе да као друштво срушимо баријере које спречавају да девојчице остваре свој пуни потенцијал. Постоји потреба за већим инвестицијама које би омогућиле да програми, закони и службе ефикасно одговоре на специфичне потребе девојчица.
Ако до 2030. гдине желимо да остваримо Циљеве одрживог развоја, и обезбедимо поштовање људских права девојчица и жена, морамо да делујемо сада и прекинемо праксу дечијих бракова.