„Србија је пре пар година била једина земља ван Европске уније која је сматрала да треба да знамо где смо у различитим доменима родне равноправности и израчунали смо Индекс, као путоказ за све оно што хоћемо да урадимо и морамо да поправимо и знак да напретка има. Он може само да нам помогне, јер нам показује где смо направили напредак а где морамо да урадимо више, и биће основа за измену других закона, али и више заједничког ефикаснијег рада свих партнера“, изјавила је данас потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић.
Она је на представљању трећег по реду Индекса родне равноправности истакла да је Србија од првог Индекса из 2016. године напредовала 5,6 поена и истакла уверење да ће сваки следедећи индекс бити још бољи.
„У сваком поену којим смо напредовали стоје огромна енергија, страст и борба. Важно је да не чекамо да прођу деценије, јер имамо и снаге и енергије, али и политичке подршке да овај посао учинимо ефектнијим. Поред домена моћи, где смо на 16. месту, што нам даје подршку да наставимо у том смеру, у домену новца где смо 28. и времена где заузимамо 24. место, морамо много више да урадимо, то нам је јако важно у процесу стварања једнаких услова за жене и мишкарце, јер жене су мање плаћене и више времена проводе у неплаћеном раду. Негде смо на средини по раду, знању и здрављу“, рекла је Михајловићева.
Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, истакла је да Индексом меримо друштвене промене кроз унапређење законодавства, рад институција и утисак који грађани и грађанке имају о квалитету својих живота.
„Не можеш управљати оним што не можеш измерити, кажу мудри људи. Унапређење законодавног оквира, да ли институције могу да га примењују ефикасно, да ли се ти резултати виде на терену и какав је утисак оних због којих доносимо те законе, да ли се квалитет живота мења – све је то Индекс родне равноправности. Заједничким радом, који је пионирски започела потпредседница Владе Зорана Михајловић, наставићемо да пратимо Индекс и да знамо шта ћемо да радимо да понашање засновано на стереотипу и дискриминацији и неправде са којима се жене суочавају мењамо“, рекла је Чомићева.
„Европски институт за родну равноправност веома је задовољан на пружању подршке Влади Републике Србије у припреми трећег Индекса родне равноправности. Србија је прва земља која је 2016. године израчунала Индекс родне равноправности, уз подршку Европског института у оквиру Инструмента претприступне помоћи (ИПА), финансираног од стране Еворпске комисије. Од тада, родна равноправност постала је кључна иницијатива на простору западног Балкана и Турске, и Европски институт је изузетно поносан што може да дели своја знања, методе и алате са регионом. Срећна сам да видим један стабилан напредак, иако споријим темпом, и посебно сам импресионирана напретком Србије у домену моћи“, рекла је Маруша Гортнар, шефица Операција у Европском институту за родну равноправност (ЕИГЕ).
Милана Рикановић, шефица канцеларије UN Women у Србији, честитала је свим партнерима на објављивању трећег по реду Индекса и додала да ће UN Women у сарадњи са КТРР, Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, али и женским организацијама, наставити да ради у циљу остварења веће родне равноправности.
„Србија је остварила напредак, што представља успех, али нам и говори да је још пуно изазова пред свима нама да унапредимо оне домене где нема напретка, као што су домен времена и рада, што нам је и пандемија коронавируса показала. Друштвене промене нису једноставне и захтевају време, али ми немамо 59 година, колико нам по Индексу треба до пуне родне равноправности, наша је обавеза да предвиђамо потребе девојчица које сада расту, да сада планирамо будућност тако да се остваре потребе жена и девојчица“, рекла је Рикановићева.
Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, истакла је да трећи Индекс родне равноправности обухвата домене рада, новца, знања, времена, моћи и здравља, те да је издвојен и тематски фокус дигитализација и будућност рада, у светлу пандемије коронавируса.
„Индекс је припремљен у тренутку када имамо важне законе – о родној равноправности и забрани дискриминације, као и стратегију за родну равноправност. Ово је период развоја секторских политика и индекс ће бити значајан за припрему стратешки релевантних докумената. Значајан је и за организације цивиљног друштва и њихове заговарачке активности“, рекла је она.
Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику, подсетио је да је ова институција на иницијативу КТРР и ЕИГЕ израчунала Индекс родне равноправности за Србију по први пут још 2016. године.