„Често слушамо како родно осетљиво изражавање нарушава лепоту нашег језика и да нам није потребно, јер су све речи које се користе примењиве и на мушкарце и на жене. Међутим, у нашем језику постоје многе речи, нарочито називи занимања, које се сада већ традиционално исказују у женском роду. Такве речи су „чистачица“, „куварица“, „касирка“, „васпитачица“ и углавном се ради о називима за занимања која су слабије плаћена и мање цењена. Зашто онда појединцима речи „директорка“, „председница“, „суткиња“, „инжењерка“ парају уши и „штете“ нашем језику? Да ли је то заиста до природе језика или до патријархалних образаца који не дозвољавају женама да буду препознате и присутне на позицијама моћи и утицаја?“, истакла је потпредседница Владе Србије и председница Kоординационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић.
Она је, у ауторском тексту за лист „Политика“, рекла и да употреба родно осетљивог језика подиже свест о значају једнакости жена и мушкараца тиме што женама даје већу видљивост и препознаје њихове улоге и рад у свим сферама друштва.
„Језичка дискриминација се у нашем друштву највише види у пословном окружењу, где је и даље стандард да се у мушком роду исказују занимања која се односе на руководеће позиције, као што су директор, шеф, председник, управник, што указује на неравноправан положај мушкараца и жена и то је потребно променити како бисмо се развијали ка друштву једнаких могућности за све. Језик је промењив и еволуира са друштвеним развојем, те је као такав показатељ стања друштва у коме живимо и управо зато треба да тежимо томе да мењамо норме језика које су штетне, а на које смо навикли“, истакла је она.
Потпредседница Владе додала је да је друштво једнаких могућности друштво за које се сви залажемо и у коме желимо да живимо.
„Kада почнемо да говоримо о председницама, истраживачицама, програмеркама, даћемо им већу видљивост и значај у друштву и схватићемо колико их заправо има око нас. На тај начин ћемо послати поруку свим девојчицама и девојкама да ниједна професија није искључиво мушка или женска и да могу да се остваре у било ком послу подједнако као мушкарци. Стога верујем да је свакодневна употреба родно осетљивог језика користан „алат“ за смањење јаза између мушкараца и жена, посебно у професионалном окружењу. Једино друштво у којем и жене, као и мушкарци, имају једнаке могућности и услове да живе, раде и развијају се може да иде напред и то је будућност за коју се залажем“, закључила је Михајловићева.