Европска комисија објавила је данас нови извештај о напретку Србије у приступним преговорима за улазак у Европску унију.
Констатовано је да је Србија унапредила законодавни и стратешки оквир. Усвојен је Закон о родној равноправности, Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, Стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021 – 2025. године, Стратегија за родну равноправност за период од 2021-2030. године са Акционим планом за период од 2022 – 2023. године Похваљено је објављивање трећег Индекса Републике Србије о родној равноправности. Према Индексу, Србија је остварила 58 поена, што представља континуирани напредак у односу на претходна два извештаја. Србија је остварила највећи напредак у домену моћи и учешћу жена у политици, док је највећи јаз између ЕУ-27 и Србије забележен у домену времена (16,2 поена) због бриге о породици и у домену новца (21,9 поена) због разлике у платама између жена и мушкараца. Такође, повећан је број буџетских корисника који је увео родно одговорно буџетирање у своје буџете за 2022. годину.
Међутим, део који је неопходно да се унапреди јесте усвајање Акционог плана за спровођење Стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици. Из Европске комисије указују да је потребно да се измени Закон о спречавању насиља у породици како би се осигурало да свако дете које је сведок или жртва насиља у породици увек буде укључено у индивидуални план заштите суда. Наглашава се и неопходност формирања јединственог централног регистра насилника. Даље, Србија треба да измени Породични закон како би се изричито забранило телесно кажњавање деце и како би се забранили дечији бракови, а једна од препорука односи се и на усклађивање Кривичног законика са Истанбулском конвенцијом у погледу редефинисања кривичног дела силовања. Такође, указано је на потребу да се изради нови, трећи, НАП за Резолуцију 1325 СБУН, имајући у виду да се други НАП завршио 2020. године.