Zašto rodna ravnopravnost u Srbiji?

Ako govorimo o poslu – od ukupnog broja preduzetnika, žene čine samo jednu trećinu. U odnosu na 56 odsto zaposlenih muškaraca, žena koje imaju posao je 13 odsto manje. Zašto, kada čine 51,6 odsto stanovnika? Jesu li manje sposobne ili obrazovane? 

U 2016. godini više od 30 žena je stradalo u porodičnom i partnerskom nasilju. U poslednjih deset godina izbrojali smo 327 žena žrtava nasilja. Ja ne želim da brojimo stradale žene, želim da kaznimo nasilnike i žene zaštitimo.

Na rukovodećim pozicijama duplo više je muškaraca. Žena gotovo da nema tamo gde se donose odluke. Opet pitam, zašto, kada žene čine više od polovine stanovništva?

Kada žena ode na razgovor za posao neretko je pitaju da li je udata, ima li porodicu i kada planira da rađa. Muškarcima se pitanja iz ličnog života ne postavljaju.

Kada govorimo o ženama na selu, važno je da znamo da 60 odsto njih nema pravo na penziju, dok 3 od 4 žene na selu rade kao neplaćeni pomažući članovi i u situciji gde su u samo 12 odsto vlasnice imovine, ne mogu da uzmu kredite i pokrenu sopstveni biznis.

U medijima žene su tek u jednoj od četiri vesti subjekt i najčešće prikazane senzacionalistički, a gotovo nikada profesionalno.

Eto, zašto se ja bavim rodnom ravnopravnošću. Želim da Srbija bude društvo u kom će svaki njen građanin i građanka imati jednake šanse za rad i život. 

Zbog toga je Odlukom Vlade Srbije 30. oktobra 2014. godine  osnovano Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost na čijem sam čelu.

Činjenica da smo jedina evropska zemlja koja na čelu institucije za rodnu ravnopravnost ima potpredsednicu Vlade govori u prilog tome da je unapređenje rodne ravnopravnosti i poboljšan položaj žena jedan od prioriteta Vlade Srbije.

Srbija je u poslednje dve godine postavila rodnu ravnopravnost među prioritetne oblasti strukturnih reformi i javnih politika.

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, kojim predsedavam, u proteklih godinu dana uradilo je mnogo na unapređenju rodne ravnopravnosti u Srbiji. Poboljšanje položaja žena i njihovo učešće u političkom, ekonomskom i društvenom životu zemlje jedan je od naših prioriteta.

Kao Vladino Koordinaciono telo pripremili smo Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, jedan od najvažnijih strateških dokumenata za dalji rad u ovoj oblasti.

U prethodnom periodu usvojili smo Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost (2016-2020) i Akcioni plan za njeno sprovođenje. Četiri su stuba u procesu unapređenja rodne ravnopravnosti koje smo implementirali u Nacionalnu strategiju i akcioni plan: učešće žena u političkom životu i procesima odlučivanja, poboljšanje ekonomskog položaja žena i ženskog preduzetništva, suzbijanje rodno zasnovanog nasilja i unapređen položaj višestruko diskriminisanih i ranjivih grupa žena (Romkinje, žene sa invaliditetom, samohrane majke, žene na selu i dr.)

Koordinaciono telo podržalo je proces unapređenja budžetskog sistema i dalo preporuke za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja. Uz podršku UN Women, naš cilj je da do 2020. godine sve budžetske institucije, državne i lokalne, uvedu rodnu komponentu u svoje budžete.

Od 2016. godine Srbija je jedina zemlja van Evropske unije koja je uvela Indeks rodne ravnopravnosti, na šta sam posebno ponosna. U pitanju je veoma važan statistički isntrument koji će nam pomoći u kreiranju politike rodne ravnopravnosti.

Koordinaciono telo je nosilac projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama“. U saradnji sa nacionalnim partnerima i UN agencijama radićemo na pružanju podrške žrtvama nasilja, radićemo sa počiniocima nasilja i, pre svega, na prevenciji nasilja kroz rad sa mladima, dečacima i devojčicama. Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje je naš cilj.

Rodna ravnopravnost mora postati princip po kome se kreiraju javne politike, kao i stil života svakog pojedinca i pojedinke.

Rodna ravnopravnost nije pitanje jednog zakona ili strategije, rodna ravnopravnost je univerzalna vrednost i odgovornost za njeno unapređenje je na svima nama – državnim institucijama, lokalnim samoupravama, organizacijama civilnog društva, međunarodnim organizacijama, medijima, građankama i građanima Srbije.