Михајловићева: Подршка економском оснаживању 1.000 жена

Подршка економском оснаживању 1.000 жена

Потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност (КТРР), проф. др Зорана Михајловић, рекла је данас да ће грантови укупне вредности 17,3 милиона динара, које је добило пет женских организација из различитих делова Србије, допринети да 1.000 жена буде економски оснажено.

Михајловићева је на свечаној додели грантова за економско оснаживање жена у Конаку кнегиње Љубице, у оквиру друге фазе пројекта “Кључни кораци ка родној равноправности”, које реализује КТРР, у сарадњи са Министарством за европске интеграције, UN Women и уз финансијску подршку ЕУ, рекла да је више од 1.600 жена кроз овај пројекат од 2018. већ учествовало у различитим обукама или набавило опрему да отвори своју радњу или мало предузеће.

Она је подсетила да је стопа запослености жена 42 одсто, а мушкараца 58 одсто, а да је у неформалном сектору стопа запослености жена готово 65 одсто.

„Кад говоримо о просечним зарадама, просечна зарада жена је скоро 10.000 динара нижа. За време пандемије, жене су те које су остајале код куће пре свега да би бринуле о другим члановима породице, док су мушкарци размишљали о обукама и додатном образовању. То су све јазови који постоје у нашем друштву”, навела је она.

Михајловићева је додала да око 70 одсто жена које су покренуле свој посао то урадиле јер нису могле да се запосле, али да је свега око три одсто жена успело да добије кредит за отпочињање посла.

”Треба да дамо снажнију подршку женама које желе да буду предузетнице, да могу да имају обуке, да могу да набаве опрему, посебно у руралним срединама, и да радимо више на стварању једнаких услова на тржишту рада за мушкарце и жене”, навела је потпредседница Владе.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је да зрело демократско друштво не скрива истину да родна неравноправност и даље постоји.

”Чињеница је да су жене мање плаћене од мушкараца за исти посао, да су у неповољнијем положају на тржишту рада, да су оптерећеније пословима у кући. Зато треба да понудимо решења како да оснажимо жене, где је економско оснаживање веома важно, не само у Србији. Последњи извештаји ЕК показују да је пандемија направила додатни терет женама, што показује колико је тешко да се напредује, а колико је лако направити кораке уназад”, навела је она.

Шеф Делегације ЕУ у Србији, Сем Фабрици, рекао је да је важно створити још већи број прилика да се елиминишу економске и социјалне баријере како би се остварила боља равнотежа између мушкараца и жена.

”Добра вест је да у Србији имамо снажне заговорнике родне равноправности, међу којима су потпредседница и министарка у Влади Србије, UN Women и други, да Србија има акциони план за родну равноправност, као и да ЕУ има прилику да подржи активности у области родне равноправности доделом бесповратних средстава за економско оснаживање жена”, рекао је Фабрици, и истакао да ће Делегација ЕУ наставити са снажном подршком институцијама и НВО у области родне равноправности.

Програмска менаџерка UN Women у Србији, Јелена Секулић-Недељковић, рекла је да је кнегиња Љубица упамћена као храбра жена која је рушила родне стереотипе и да данас, два века касније, на овом истом месту настављамо да радимо на стварању родно равноправног друштва.

„Према неким проценама, пуна равноправност жена и мушкараца могла би да се деси за 99,5 година и верујем да тиме нисмо задовољни и да треба да радимо на томе да циљеве остварујемо брже“, навела је она.

Председница Друштва за развој креативности из Алексинца, Снежана Живадиновић, које је једно од добитника средстава, захвалила је на поверењу у организације и активности које спроводе у корист жена.

„Важно је да ћемо кроз овај пројекат кроз годину дана имати 1.000 жена које ће бити економски оснажене”, навела је она.

Укупна вредност средстава која су додељена на јавном позиву женским организацијама цивилног друштва износи 17,3 милиона динара, а добило их је пет организација: Друштво за развој креативности, Етно-мрежа, Лужничке рукотворине – Женски етно-центар, Удружење Ларис и Зрењанински образовни центар.

Као резултат изабраних пројеката, најмање 1.000 сеоских жена и жена из маргинализованих група из различитих делова Србије биће оснажено кроз програме развоја вештина и усвајања практичног знања, набавку опреме и подршку развоју бизниса.