“Србија је у претходном периоду урадила много на пољу родне равноправности, увели смо одређене институте и развили сарадњу ресорних институција са међународним партнерима и цивилним сектором, што је дало резултате у унапређењу положаја жена. Данас више нико не може да окреће главу пред дискриминацијом жена, али чека нас још посла, пре свега доношење закона о родној равноправности, који смо још 2016. припремили али га због тадашњег неслагања једног министарства још увек, нажалост, немамо”, изјавила је потпредседница Владе Србије и председница Kоординационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић.
Она је на друштвеном дијалогу “Стање родне равноправности у Србији” подсетила да је Србија у међувремену донела одређене стратегије и законе, као и да у сарадњи са Министарством за европске интеграције, УН Wомен и Делегацијом ЕУ уводи gender mainsteraming, као важан алат за увођење родне равноправности у све јавне политике.
“Исто тако, доскора смо били прва држава ван ЕУ која је увела Индекс родне равноправности, који нам је и те како помогао да видимо где смо и шта треба да урадимо, да одлуке доносимо брже и ефикасније кроз дијалог. Једна од ретких земаља у свету смо која је увела родно одговорно буџетирање, што је веома значајно на путу унапређења родне равноправности. Друштвени дијалог је начин да дођемо до докумената, закона и стратегија, јер су она основа да спроведемо све о чему разговарамо и кључна су за достизање визије, а то је друштво једнаких могућности за жене и мушкарце”, рекла је она.
Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, рекла је да ће без дијалога Србија имати онолико истина колико и интерпретација кроз монологе.
“Чињенице нам се често не допадају, али то не сме да нас спречи да их поричемо или интерпретирамо тако да се заврши са ставом да за родну равноправност још није време. Наше присуство овде данас је доказ да је сад време да мењамо стање жена у Србији. Алат за промене набоље је доследна примена Закона о планском систему, да се заједно договоримо шта нам је обавезно чинити у будућности, јер то је услов за владавину права. Не можемо да бирамо да ли ћемо се родити као жена или мушкарац, пол не бирамо, али како ћемо живети то је питање рода, родна улога жене се драстично променила за 100 година, а тек ће се променити у наредним годинама ако будемо примењивали све што пише у законима. Пола будућности је женског рода, пола мушког, без тог равноправног гласа нема боље будућности за оне које смо родили“, рекла је она.
Франсоаз Жакоб, стална координаторка Уједињених нација у Србији, рекла је да су УН посвећене подршци Србије и њеним грађанима у примени свих међународних стандарда, испуњавању свих обавеза, тако да нико „не буде изостављен“ у тренутним реформским процесима на пољу родне равноправности.
“Друштвени дијалог, попут овог данас, доприноси остварењу Циљева одрживог развоја и Агенде 2030. Овакав тип форума предуслов је напретка на пољу друштвене правде, економске и политичке једнакости, као и безбедног и напредног начина живота који треба да буде доступан свим женама”, рекла је Жакоб.
На друштвеном дијалогу “Стање родне равноправности у Србији”, који су заједнички организовали Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Kоординационо тело за родну равноправност, учествовале су и министарке и министри у Влади Србије: Маја Гојковић, Јадранка Јоксимовић, Татјана Матић, Ирена Вујовић, Марија Обрадовић, Маја Поповић, Радомир Дмитровић и Новица Тончев, ректорка Београдског универзитета Иванка Поповић, представнице УН агенција, Савета Европе, Заштитника грађана, Повереника за родну равноправност, академије и цивилног друштва.