Представници Координационог тела за радну равноправност састали су се 21. октобра са молдавском делегацијом сачињеном од представника и представница различитих државних институтија укључујићи канцеларије јавних тужилаца, одељења за криминалне радње при Министарству унутрашњих послова, форензичких медицинских центара, Министарства здравља, рада и социјалне заштите, специјализованим правницима и представницама невладине организације „ЛаСтрада“ и UN Women из Молдавије. Састанак је одржан у оквиру студијске посете 11 националних експерата Молдавије Србији, а главна тема дискусије била је сексуално и породично насиље, у ком сегменту је Србија идентификована као једна од земаља која поседује ефикасан модел превенције и одговора на исто.
Том приликом, саветница потпредседнице Владе за родну равноправност Љиљана Лончар представнике и представнице делегације је упознала са интерсекторском улогом и мандатом Координационог тела за родну равноправност у Србији и представила фокус досадашњег рада у домену родне равноправности и борбе против насиља над женама.
„До сада смо обавили два веома значајна посла, а први се тиче процеса извештавања GREVIO комитету везано за примену Истанбулске конвенције када је у питању Нацрт GREVIO извештаја о законодавним и другим мерама које je Република Србија предузела у циљу примене одредаба Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, где смо тренутно смо у фази изјашњавања на предложени Нацрт који након тога треба да буде усвојен на седници Владе и послат GREVIO комитету“, рекла је она.
Лончар је додала да се други значајан посао на коме смо активно радили тиче Националног прегледа о оствареном напретку у спровођењу Пекиншке декларације и Платформе за акцију +25, где посебно треба истаћи напредак Србије у нормативно-стратешком оквиру у области родне равноправности и забране родне и друге дискриминације, успостављању институционалних механизама за родну равноправност на свим нивоима и када је у питању јачање институционалног одговора на насиље према женама.
Представници молдавске делегације, који су овом приликом поделили и своја искуства у овом домену, кроз део који је обухватао сесију питања и одговора, упознати су и са великим бројем досадашњих активности Координационог тела, што се такође односило и на рад на Националној стратегији и пратећем Акционом плану за родну равноправност и увођењу родно одговорног буџетирања у Србији којим процесом координише Координационо тело.
„Посебно смо поносни што је Србија прва земља ван Европске уније која је израдила Индекс родне равноправности који је први пут објављен 2016. године, а други пут 2018. године, где смо остварили значајан напредак од 3,4 поена. Међутим, иако нам ови статистички подаци помажу да сагледамо реалну ситуацију, постоји још доста области у којима је потребно уложити више напора“, рекла је Лончар.
На састанку је такође истакнута и константна подршка коју Координационо тело за родну равноправност добија од стране, сада већ дугогодишњих партнера, агенције UN Women, као и кроз IPA фондове Европске уније, пре свега кроз пројекат „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама“, и наравно невладиних организација јер без њих рад на решавању проблема сексуалног насиља и насиља у породици не би био у фази у којој је сада.