Потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић, изјавила је данас да Србија може као друштво да напредује и да се развија онолико брзо колико буде стварала услове да жене буду равоправне у породици, на радном месту и у политици и да могу да доприносе развоју друштва.
“У претходном периоду направили смо базу у свим областима родне равноправности, али далеко од тога да живимо у друштву у којем су жене и мушкарци у потпуности равноправни, онако како пише и у Уставу Србије. За то је потребно не само да мењамо законе и доносимо стратегије, већ и да се изборимо са бројним стереотипима у свакодневном животу и то је заједнички задатак свих нас, жена и мушкараца”, рекла је Михајловићева, обраћајући се студентима, учесницима семинара “Жене у политици - родно равноправне или не?”, који је у Градској општини Врачар организовао Центар за едукацију и друштвену еманципацију младих - ЦЕДЕМ.
Она је истакла да је Србија једина земља ван ЕУ која има индекс родне равноправности, као и да је, кад је реч о учешћу жена у политици, према неким параметрима боља и од европског просека. “На пример, имамо 34,4 одсто жена у парламенту у односу на европски просек од 25,6 одсто, а међу амбасадорима 16 одсто, у односу на европски просек од 13 одсто”, навела је Михајловићева.
Она је подсетила да Србија данас има жене на највишим политичким функцијама, као што су председница Владе и председница Народне скупштине, али да су недовољно присутне на функцијама у локалним самоуправама. “Само 10 локалних самоуправа има жену за градоначелницу или председницу општине, а у 23 општинска већа нема ниједне жене, иако жене чине већину становништва”, рекла је Михајловићева, и додала да ће се Координационо тело посебно бавити овим питањем у наредном периоду.
Потпредседница Владе додала је и да се питање учешћа жена у политици не може одвојити од питања положаја Ромкиња, жена са инвалидитетом и свих баријера са којима се обичне жене свакодневно суочавају.
Она је студенткињама и студентима на трибини поручила да се простор родне равноправности мора стално освајати и подсетила на поруку боркиње за права жена из времена Француске револуције, Олимпије де Гуж, која је у декларацији о правима жена још крајем 18. века написала да су “жене рођене слободне и да имају једнака права као и мушкарци”.