Координационо тело за родну равноправност апелује да се изношењем нетачних информација у вези појединим одредбама Нацрта закона о родној равноправности не доводи у питање основни циљ овог закона, а то је пуна равноправност жена и мушкараца у Србији, и унапређење положаја жена као пут до бржег развоја читавог друштва.
Још једном наглашавамо да Нацрт закона не предвиђа обавезне квоте за приватне компаније, нити за органе јавне власти. Оствариве квоте су предвиђене у органима управљања и надзора у установама у области образовања, науке, културе, информисања и спорта, у остваривању изборних права и у оквиру политичког деловања и у политичким странкама, синдикалним организацијама и струковним удружењима, али тако да се постепено реализују у наредном периоду од пет до десет година.
Ми верујемо да Србија то може. А да може показује пример Уставног суда који у садашњем сазиву има пет жена, од укупно 15 чланова, што значи 30 одсто, Државно веће тужилаца, које од укупно 11 чланова има пет жена, што значи 40 одсто, други састав Високог савета судства имао је пет жена, од укупно 11 чланова, значи 40 одсто. Дакле, у многим органима тражени минимални проценат је већ остварен.
Постепеност – то је кључна реч када говоримо о новом Закону о родној равноправности. Закон предвиђа постепено, не преко ноћи, већ у наредној деценији, укључивање мање заступљеног пола у политички и јавни живот земље.
У јавности се ствара погрешна слика да ће људи остати без посла, да су предвиђене драконске казне за послодавце уколико, на пример, не користе родно сензитиван језик или ако не запосле једнак број жена и мушкараца, а то је све нетачно. То је лаичко, али и злонамерно тумачење нацрта закона јер такве одредбе не постоје, нити би било коме пало на памет да предложи тако нешто.