проф. др Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност, говорила је за "Данас"
Доста је приче о насиљу, потребне су конкретне мере
И што је најважније, морамо да радимо на превенцији и морамо да покажемо више емпатије, толеранције и бриге за друге, јер насиље се дешава свуда око нас. Као појединци, грађанке и грађани Србије, не смемо да окрећемо главу пред тим - каже за Данас Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност, говорећи о серији породичних убистава који су обележили претходне недеље.
Како објашњава, чињеница да је од почетка године убијено 20 жена, у последњи пет година 190, а у последњих десет 347 жена говори да сви заједно морамо да радимо више.
- Као држава створили смо добар законодавни оквир, чија примена мора да буде боља. Нови Закон о сузбијању породичног насиља је добар, предвиђа увођење хитних мера, јачу координацију институција, али то није довољно. Као што није довољно само повећати казне, јер то неће спречити насиље. Координационо тело је ту да координира рад не само државних институција, већ да у тесној сарадњи са цивилним сектором дођемо до сврсисходних решења - каже Михајловић и истиче да се та координација мора спустити са републичког на локални ниво.
- Људима је доста приче, потребне су нам конкретне мере - да уведемо национални СОС телефон, да обезбедимо паник тастере, да радимо са најмлађима, организујемо едукације од малих ногу. Да на републичком нивоу имамо добру координацију, али да све што радимо спустимо и на локал. Поред тога, противник сам генерализовања кривице. Свака одговорност је индивидуална и има име и презиме - наводи Михајловић.
* Да ли мислите, попут представница женских организација, да су у центрима за социјални рад и надлежним органима доминантни патријархални обрасци понашања и мишљења, што свакако иде на штету жена?
Препустила бих ресорним министарствима да изврше надзор рада како центара за социјални рад, тако и осталих установа у ланцу одговорности. Понављам, у сваком конкретном случају важно је утврдити одговорност појединца који је направио пропуст. Не желим да дођемо у ситуацију да сада када смо повратили поверење у институције и охрабрили жене да пријаве насиље, неки појединац не уради добро свој посао и да жене на тај начин изгубе поверење у цео систем.
С друге стране, важно је и да негујемо културу ненасиља у друштву, јер без промене свести и традиционалних образаца, без толеранције, овај проблем не можемо решити ефикасно.
* Указали сте на недостатак емпатије, као и на то да је насиље друштвени проблем. Видите ли у образовном систему потенцијал за промену друштвене свести у том правцу?
Апсолутно. Сматрам да морамо радити више на превенцији насиља, а најделотворнији пут је ако кренемо од најмлађих, од дечака и девојчица. Насиље се не дешава неком другом, оно је свуда око нас и ако се сви не ангажујемо биће га још више. Зато је важно радити са децом још од вртића, оснажити породична саветовалишта, организовати едукације на локалу, укључити медије.
Иначе, Координационо тело води пројекат "Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама" у сарадњи са УН агенцијама и ресорним министарствима и управо је једна од важнијих активности рад са децом у школама. Кључ је у превенцији и промени свести.
* Једно од истраживања у школама, на пример, показало је да знатан број ученика оправдава насиље над женама "кад га заслужи". Да ли бисте могли да иницирате увођење родно осетљиве перспективе у школске програме и едукацију наставника/ца у том смислу?
Свакако да овакве иницијативе треба подржати. Нови Закон о родној равноправности предвиђа управо увођење родне равноправности и материје о родно заснованом насиљу у образовани систем.
Ми већ радимо на родној анализи уџбеника за основну школу и даћемо препоруке за измену наставних програма како би тема родне равноправности била више заступљена у школском курикулуму.
Али, поред свега тога, недопустиво је да било ко у јавном дискурсу изјави "данас је постало проблем рећи сама си га бирала", као што је то недавно учинио један геј активиста. Да, јесте проблем изјавити тако нешто! То су страшне поруке које наша деца слушају. Није довољно да се над таквим изјавама ишчуђавамо, морамо као друштво гласно да их осудимо, да нађемо начин да добре ствари промовишемо, а против штетних да се боримо.
* Колика је одговорност медија за насилни друштвени амбијент, будући да се сексистичка и мизогина реторика провлачи и по озбиљнијим гласилима?
Улога и одговорност медија је огромна и неретко смо сведоци да се о женама извештава на непримерен начин. Ипак, не можемо очекивати да се медији сами организују и буду одговорнији од нас осталих. Зато морамо да радимо заједно.
Медији треба да буду свесни да сензационалистичко извештавање може некада додатно да активира насиље. Важно је да о насиљу говоримо на другачији начин и не само када се оно деси већ и пре тога, превентивно.
Да ли ико заиста мисли да је примерено да данима у медијима наилазимо на потресне фотографије убијеног детета и жене, уз које иде и објашњавање како је насилник узео дете, треснуо га полумртвог о земљу?! Да ли ово доприноси смањењу насиља? Не, напротив, потпирује га.
Родно осетљив језик мора постати правило
* У Националној стратегији за родну равноправност доследно се користи родно осетљив језик, што значи да се такво језичко понашање прихвата као одговорно. Можете ли Ви, односно Координационо тело, утицати на институције да такав језик постане део службене и јавне комуникације, јер би се тиме избегла дискриминаторна употреба језика и уједно поштовала обавеза која произилази из Стратегије?
То је област у којој још увек има отпора, али сигурна сам да ћемо корак по корак доћи до свести зашто је родно осетљив језик важан. Ја га у свакодневном раду и комуникацији користим. И то мора да постане правило. Новим Законом о родној равноправности предвидели смо увођење родно осетљивог језика, јер то и јесте наш циљ - да се кроз језик промовише равноправност жена и мушкараца, јер језик јесте средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у правцу остваривања равноправности, укључујући промене мишљења, ставова и понашања.
Жене на селу занемарени потенцијал
Након иницијативе "Упослимо 1.000 жена у руралним подручјима", да ли Координационо тело планира нове активности на пољу економског и уопште друштвеног оснаживања жена?
- Положај жена на селу је такав да је више од 50 одсто радно способних формално незапослено, 3 од 4 жене раде без плате, 60% нема право на пензију, а само 12 одсто су власнице имовине. Тиме оне представљају занемарени потенцијал за друштвени и привредни развој. И то је разлог што смо покренули ову иницијативу. Очекујем добар одзив друштвено одговорних компанија и институција, али и да ускоро представимо прве резултате.
Високо на агенди нашег рада је економско оснаживање жена и афирмација улоге жене у друштву и привреди. Заједно са Привредном комором Србије, Министарством пољопривреде и међународним партнерима проналазимо начине да жене, а посебно жене на селу, више упослимо. Томе ће свакако допринети и пројекти у оквиру ИПА програма вредног два милиона евра, чији смо носилац.