„Данас обележавамо дан посвећен женама са села и желим да скренем пажњу на неповољан положај у коме се налазе, у коме живе и раде жене у руралним срединама, жене које су носитељке промена, оне које одржавају и развијају села у Србији. Данас, као и сваког дана у години треба да славимо све жене на селу, јер оне су те које обављају све оне „невидљиве” послове како би пољопривредна газдинства опстајала чак иако оне нису њихове власнице, и оне су те које нас уче бројним вештинама и умећима како би очувале српску културну баштину”, изјавила је данас потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић.
Поводом Међународног дана сеоских жена, она је истакла да жене на селу имају неповољан социоекономски положај, те да су од почетка пандемије коронавируса додатно маргинализоване, тиме што је повећан обим неплаћеног кућног рада и послова старања, што их је довело у ситуацију повећаног ризика од насиља у породици.
„Као и у свим гранама економије, жене у пољопривреди заузимају неповољнији положај у поређењу са мушкарцима. Жене су власнице само 12% газдинстава у Србији, иако својим радом много доприносе пољопривредној производњи, оне добијају много мање финансијске помоћи, више од половине жена са села је формално незапослено, а чак 60% њих нема право на пензију. Жене на селу су недовољно плаћене, оптерећене су радом у две смене - како на послу, тако и у домаћинству, а многе и поред свега тога немају основне услове да брину о свом здрављу, нити имају адекватно социјално осигурање”, нагласила је Михајловићева.
Она је истакла да је важно да усвајамо политике којима ће се узети у обзир потребе и жеље жена на селу, те је подстакла јединице локалне самоуправе да користе родно одговорно буџетирање као алат којим ће се осигурати економска подршка за она занимања којима се традиционално жене на селу баве.
„Координационо тело за родну равноправност са међународним и домаћим партнерима пуно ради на економском оснаживању жена на селу, а посебно смо поносни на иницијативу „Упослимо 1000 жена у руралним подручјима” коју спроводимо са Етно Мрежом и НАЛЕД-ом, током које је запошљено 886 жена са села, које су до данас оствариле чак 19.502 радна дана радећи на традиционалним рукотворинама”, изјавила је Михајловићева.